Tenis
BN 198Tako se jedanput kad su došli va Merike, va Cleveland Roku potrefilo sve kako rabi: došli su petak zapolnen i valje se vezali, a iskrcaj i ukrcaj imeli su počet tek pondeljak jutro.
Svaki put, naravno osin ako ni bil va službe ili trećine, Roko je bil pronat za poć na kraj još i prvo nego ča bi se brod pošteno vezal. Najveseleji je bil kad bi va porat došli petak zapolnen, i kad bi in agent rekal da će ukrcaj ili iskrcaj počet pundeljak jutro, aš da čarterer ne želi plaćat overtajm. A
Roko ni bil bilo ki. Roko je bil prvi ofičjal, i to jako dobar. Bil je jako vredan i barba ga je volel, a voleli su ga i ljudi na kuverte, aš je znal svoj posal. Ma sve to ni minjalo na stvari da je Roko saki svoj slobodni trenutak koristil za pobić na kraj. Ali to ča je on volel poć na kraj nikako ni značilo da je posal ikad zaradi toga patil, dapače! Sve je on zorganiziral: s barbun bi dogovoril ča će se kamo ukrcat, napravil bi kargo plan, noštromu bi rekal ke štivi mora otpret i ke deriće će armat, sekondu i tercu bi rakal na ča trebaju pazit i ča se sve mora storit dokle njega ne bude.
Svaki ki ga je imalo poznal znal je i ča to Roka toliko vuče na kraj; ni bil oženjen, frajarice ni imel, baren ne ča su oni znali, a od familji imel je samo oca i mater. Ono ča bi se reklo, doma mu niki ne plače. Bil je slobodan ko tić, i ni bilo nikakovoga razloga da se ne druži z ljudi po svitu, kad već nima za koga šparat. A da je Roko volel društvo, ženske pogotovo, to se na brodu dobro znalo. Nekad bi neku ženskicu skriveć znal dopeljat na brod, bilo je i oneh ke su same došle na skalu.
Tako se jedanput kad su došli va Merike, va Cleveland Roku potrefilo sve kako rabi: došli su petak zapolnen i valje se vezali, a iskrcaj i ukrcaj imeli su počet tek pondeljak jutro. Pred njimi su bila tri dana i tri noći mira va portu. A mnogi od njih su se i Bogu moili da daž počne padat, pa da dobiju još ki dan mira više.
Pratika je brzo finila, i oni ki su mogli su na brzinu šli do najbližega telefona javit se rodbine i prijateljen. Cleveland je grad kade je puno našeh pa su svi bili jako veseli. Bilo je jako čudno to ča Roko ta put ni bil prvi pronat na vrh skale. Pravo je čudo bilo da ga ovde niki ni čekal, i da on ni nikoga zval. Iako ni zajedno šal na kraj, sve je lipo splaniral. On će poć van večer. Roko je bil iskusan i dobro je znal da va Amerike pravi život počinje tek petak večer,
Za večerun su ostali barba Jakov, kapo Emil, dva dežurna, treći od kuverti i makne, i Roko.
- Emile ja san od agenta dobil dve karti za finale Davis kupa između Amerike i Australije - rekal je barba - pa kako ja neću poć, aš će po mene doć neka rodbina, mogli bite poć ti i Roko. Agent će po vas doć jutra oko uri zapolnen i otpeljat vas tamo. Kad fini vratit će vas na brod. -
Emil i Roko su to zajedno prihvatili. Vela je to stvar, moć reć da si gledal finale Davis kupa 1973. leta... ali triba reć i to da ni Roko ni Emil nisu baš bili neki vrsni poznavaoci tenisa. Nikad ga nisu igrali, nikad ga nisu ni uživo gledali, i ne samo to, nego su se obično i zezali da ča se tu ima za videt!
Kako je bilo i dogovoreno agent je na vrime došal i otpeljal ih va jednu prekrasnu, dobro osvetljenu i dobro klimatiziranu dvoranu, a mesta na ka ih je posel bila su među boljima. Dvorana je bila puna svita, i to ne bilo kakovoga! Ženskeh je bilo krcato, i sve su bile leđero obučene, va minicah, tajicama, vesele, prijazne, bučne... doživeli su Ameriku onakovu kakova se inače mogla videt samo va filmu!
Oni dva bili su kod opčinjeni. Nisu znali kamo bi prvo gledali, okolo va one ženske ke su njima izgledale ko boginje, ili na teren kade su se već zagrijavali tenisači za dvoboj parova... Vrime je brzo pasalo, i ni in bilo dosadno. Glava in je letela levo-desno, kako i treba kad se tenis gleda, ali oči nisu gledale balicu nego one minice ke su više pokazivale nego skrivale! Kad su bile pauze šli su, kod i svi drugi va foaje, va žamor, movimenat, druženje... uživali su tamo aš su svi sa svima lipo ćakulali i zezali se. Ni in trebalo čuda vrimena i oni su se sprijateljili z dve dame ke su bile same kod i oni. Agent se ni ni najmanje začudil kad su mu na kraju meča rekli da će oni još malo ostat va gradu i da će se kasneje sami vratit. Kako se odmah nakon te nezaboravne četire uri vrnut nazad na brod, na ona lamarin, proć kroz porat, med one dizalice, šine, vagoni, kontejneri...? A to in je bilo malo prenaglo. Fermali su se va jednen praven merikansken baru, kade je jedan crni tip prekrasno prebiral po klaviru, oni su ga sjetno slušali kompanjani z prijateljicami z tenisa i pili high bal koktel s puno leda.
Na brod su se vratili sami, a kad su došli na vrh skale Emil je samo rekal: - Ma ki bi rekal da se na tenisu ima ča ovako lipoga videt!? -
- E, ima, ima, ali ono okolo terena je još i lipše...
...
