Ni baš svaki dolar dobar dolar...
BN 226Putnici su bili zadovoljni, i ča je najvažneje, ni njin bilo dosadno. Živo su pratili sve ča se na brodu dela, i more im ni škodilo
Na linije za obe Amerike, Kanadu i Far East brodi su imeli i kabine za putnike. Putnici nikad ni falelo. Bilo je našeh ki su se vraćali va stari kraj, bilo je oneh ki su putovali svojemin, a bilo je i merikanskeh penzioneri ki bi napravili krug do Mediterana i Jadrana pa z istin brodon otplovili nazad doma va Ameriku. Lipi je to bil đir! Trajal je oko dva meseca i tikal je puno porti, od Portugala, Španije, Italije, Jugoslavije, neki put i Grčke, Turske, Libanona, Maroka...
Tako se jedan put va Amerike ukrcalo pet mlađeh muškeh. Tri su bili neki furešti, dva su bili naši, a s njimi je bila i jedna naša mlada ženska. Stranci su šli za Beirut, a naši za Rijeku, ali bili su zajedno, ista kumpanija. Ukrcali su i dve limunzine, prave američke, i obe su šle za Beirut. ... (više u tiskanom i CD izdanju)
